Neuroplastičnost - mozak koji se menja


Neuroplastičnost / mozak koji se menja

      Ljudi često kažu u kasnijim godinama, šteta što sam učio u školi pogrešan jezik danas bih učio drugi, ali sada mi je kasno. Ne preže se stari konj, kaže narodna poslovica. Aristotel je pisao da mozak deteta liči na tablu toplog voska, u koji se sva nova znanja lako utiskuju. U starijih, kaže on, vosak se ohladio, pa je teško utisnuti nove znakove. E pa, nije bio u pravu. Nove studije u psihologiji i neuronaukama pokazuju da mozak ima psosobnost učenja u svakom starosnom dobu, a da je ovo čak neophodno za očuvanje mentalnog zdravlja. Poslednjih godina je termin neuroplastičnost postao hit. On označava sposobnost mozga da se reorganizuje, stvarajući nove nervne veze tokom čitavog života. Ovo je osnova prilagodjavanja mozga na nove situacije i promenjenu okolinu. 
   Neuroplastičnost je process sticanja novih sposobnosti, osim procesom mozak sam sebe remodelira. Najpre se mislilo da je ovaj process samo fiksiranje veza izmedju nervnih ćelija (sinapsi). Kasnije je utvrdjeno da se u stimulisanim regionima stvaraju nove nervne ćelije. Njihov broj nije veliki, ali se nalaye uglavnom u hipokampusu (delu mozga u kome se odigravaju procesi učenja), ali i u delu mozga koji prepoznaje mirise. Pojava novih neurona je primećena i u drugim delovima mozga čoveka.  Najzad, poslednja istraživanja su utvrdila ogromnu kompleksnost ovih procesa i negativan uticaj stresa na stvaranje i funkcionisanje novih nervnih ćelija. I najzad, najnovija otkrića pokazuju da možemo da otvorimo prozore novog učenja, onako kako to rade fetusi i mala deca. Postalo je jasno da što više koristimo različite regione mozga, to je process neuroplastičnosti intenzivniji. Fizička aktivnost, učenje, emocije, slušanje muzike, socijalni kontakti, sluh, vid, ritam su aktivnosti koje su uključenje u remodeliranje mozga. U toku tog procesa se mogu javiti i neobične reakcije u drugim delovima tela, npr. znaci zapaljenja.
     Najveća neuroplastičnost je naravno u periodu fetusa i malog deteta. Tokom vremena, mozak postepeno prestaje da bude adaptabilan u tom obimu, npr. dete koje je rodjeno slepo, neće moći kasnije da nadoknadi sve vizuelne sposonosti ako se operiše i progleda. Ali, pokazalo se da lek za epilepsiju, Depakote (hemijski divalproeks), koji modifikuje funkciju histone (proteina koji su uključeni u regulaciju gena) može da ponovo da otvori neke od funkcija neuroplastičnosti. Druga istraživanja su se fokusirala na stimulaciju jednog dela mozga (nucleus basalis), koji stvara neurotransmitter acetilholin, koji je uključen u process učenja. On tgakodje utiče na funkcionisanje neurotransmitera adnozina (on je uključen u mehganizme stresa, ali i budjenja kada pijete kafu – njegov nivo podiže kofein). Stimulacija stvaranja acetilholina, uz suzbijanje efekata adenozina je menjala funkcionisan je mozga odraslih osoba za odredjene senzorne stimulacije.
     U knizi Just One Thing: Developing a Buddha Brain One Simple Practice at a Time, Rick Hanson opisuje kako možete dostići složenost mozga Bude u 52 proste vežbe (ovo je naravno u Američćkom stilu, “kako naučiti sve o kompjuterima za 7 dana”, ali je knjiga zanimljiva). On opisuje i fiziološke promene koje se dešavaju tokom propcesa neuroplastičnosti. Najpre, regioni mozga koji se više koriste, dobijaju više krvi, samim tim i kiseonika. Geni za odredjene aktivnosti su više izraženi što se češće koriste. Isto je i sa neuronskim vezama. "Neuroni koji zajedno funkcionišu, povezuju se” kaže Donald Hebb, čuveni neuronaučnik. Ove mreže neurona su osetljivi na stimulus, omogućava se rast novih neurona, sa gušćom neuronskom mrežom.
     Ovaj process je izuzetno važan u oporavku posle ošteženja mozga, učenju itd, ali procves neuroplastičnosti ima i loše efekte. Oni se odnose na formiranje loših navika. U knjizi The Brain That Changes Itself: Stories of Personal Triumph from the Frontiers of Brain Science, Norman Doidge naziva istovremene pozitivne i negativne efekte neuroplastičnosti “plastičnim paradoksom.” Prekomerno gledanje TV, jedenje grickalica, pušenje cigareta su  remepetitivne aktivnosti koje formiraju takodje neuronsku mrežu u vašem mozgu, koju je teško prekinuti. U osnovu zavisnosti leži mehanizam neuroplastičnosti. Zavisnost od Facebooka je posledica adaptacionih mehanizama mozga, i dokaz neuroplastičnosti, jer ova drušstvena mreža nije postojala pre dvadesetak godina. Teško je odloboditi se loših navika, jer uvek kada uradite nešto što zadoljava zavisnost, oslobadja se dopamine (hormon sreće). Čak i kada se odlobodite lose navike, neuronska mreža ostaje prisutna i lako se aktivira pri ponovljanju navike. Stvaranje lose navike ili obrasca ponašanja traje od 3 nedelje pa naviše, tako da bi bilo dobro kada primetite da nekoliko dana ponavljate neku lošu naviku, pokušate da prestanete to da radite (pre nego što se stvori neuronska mreža). U članu Marije Popove o stvaranju loših navika, ona opisuje kako je to kao penjanje uz najpre jako strum, a potom blago nagnutu kosinu. Na početku se navika stvara sporo (ali to znači da i učenje u početku ide sporo). Kasnije je process veoma brz i lak.  Dakle, neuroplastičnost je dobra i loša, zavisno od toga kako koristite svoj mozak. 



     Slika 1. Neuronska mreža pre početna moždanog treninga (slika levo). U sredini posle 2 nedelje treninga, a desno posle 2 meseca. Vidljivo je bogatsko neuronskih veza posle treninga. Ovo je osnova fizikalne rehabilitacije posle moždanog udara, ali i promena mozga tokom viših mentalnih aktivnosti. Medjutim, otkirća poslednjih godina sa MIT (Masačusets Institut za Tehnologiju), pokazuje da sami neuroni mogu da pamte. Oni su otkrili i gen, bez koga pamćenje nije moguće (Npas4).

     Nauka je potvrdila postojanje neuroplastičnosti.  U članku “Neuroplasticity: can you rewire your brain?,” Dr. Sarah McKay piše:
“Plastičnost mozga se uključuje u odraslih u specifičnim stanjima.-..Pod odredjenim okolonostima, mozak može da povežava svoje sposobnosti. Iako mašinerija mozga stari,plastičnost se može povećati …fokusiranom pažnjom, namerom, radom, uz održavanja opšteg zdravlja tela”.
     Da bi dokazao da mozak može da se razvija, John Basinger je 1993 zapamtio 12 knjiga poezije (10,565 redova ili 60,000 reči) . Za to  mu je trebalo 3 godine, a ovu pozeiju je recitovao tokom tri dana bez greške.  U eksperimentima Dayna Touron sa University of North Carolina je pokazala da osobe od 60 godina potcenjuju svoju spoosobnost učenja i pamćenjaje, što ih sprečava da koriste optimalno svoje mentalne kapacitete.  U studiji njima je bilo dato da uporede dva niza reči i obeleže one koje se ne pojavljuju u obe liste. Ona je zapazila da su se starije osobe češće odlučivale da vizalno uporede liste, ne oslanjajući se na pamćenje, iako je to oduzimalo mnogo više vremena. Oni se nisu pouzdali u svoje pamćenje, čak iako je ono bilo dosta dobro. 
      Dve najnovije studije, objavljene pre nekoliko dana u časopisu Science (decembar 2017) pokazuju da se tokom vremena u nagomilava oko 2400 mutacija gena po jednom neuronu. Neuron počinje u odojčeta sa oko 600 mutacija, a do 80 godina života ovaj broj se učetvorostruči. Značaj ovih otkrića je ogroman. Naime, većina ćelija u   čoveka se zamenjuje dosta brzo, ćelije kože na oko 2 nedelje, ćelije sluzokože takodje. Neuroni medjutim, traju čitav život, tako da mutacije u njihovoj DNK imaju veliki uticaj na funkciju mozga. Neke od ovih mutacija dovode do nastanka neuroloških ili psihijatrijskih oboljenja, a neke verovatno utiču na nastanak plastičnosti mozga. Osobe sa neurodegenrativnim oboljenjima imaju 2,5 puta više mutacija od zdravih osoba iste starosti.
      U knizi Soft-Wired: How the New Science of Brain Plasticity Can Change Your Life, Dr. Michael Merzenich, koji je pionir istraživanja plastičnosti mozga nabraja deset principa koji su neophodni za remodelovanje.
1.         Efekat je najziraženiji kada postoji motivacija da se nešto uradi. Aktivna pažnja, visoka motivacija dovode do lučenja neurotransmitera koji omogućavaju promenu.
2.         Što je napor za promenu veći, to je efekat bolji. Intenzivna usmerenost na zadatak će dati odlične rezultate.
3.         Ponavljanje odredjenih vežbi više puta ojačava neuronske veze, izmedju npr. seonzornih i kognitivnih centara).
4.         Naučeno čini da neuroni deluju sinhronizovano. Merzenich ovo uporedjuje sa navijačima koji svi istovremeno tapšu, što daje veći efekat nego pojedinačno navijanje. “Što su vaši neuroni više pozevani, efekat na ponašanje će biti veći”.
5.         Mozak ima spoosobnost anticiplacije, povezivanja dogadjaja u sukcesiju (“asocijativni tok”). Plastičnost je posebno značajna za ovu osobinu mozga. Bez njega bi svest bila samo serija pojedinačnih, statičnih slika.
6.         Početne promene u mozgu se prolazne. Mozak najpre registruje aktivnost, a onda odlučuje da li će primeniti promenu. Efekat je Trajan kada se radi o novom ili fascinantnom iskustvu (bilo dobrom ili lošem).
7.         Mozak se menja unutrašnjom mentalnom vežbom na isti način na koji se menja pri promenama u okolini. Prema Merzenichu, “Ne morate se pomeriti ni jedan santimetar da izazovete pozitivne efekte plastičnosti u svom mozgu. Vaša predstava stvari iz vašeg sećanja je sasvim dovoljna za progesivno učenje na bazi neuroplastičnosti.
8.         Sećanje je pokretač i kontrolor većine procesa učenja. Mozak se tokom učenja seća dobrih pokušaja, odbacujući neuspele aktiovnosti. Tako dolazi do postepenog poboljšavanja tokom vremena.
9.         Svaki trenutak učenja stabilizuje mozak, smanjujući negativne uticaje. Uvek kada učite nešto novo, osim stvaranja novih neuronskih mreža, dolazi i do slabljenja remetećih aktivnosti.
10.   Neuroplastičnost deluje dvosmerno, olašava nastajanje dobrih, ali i loših promena. Merzenich kaže da su stari ljudi apsolutni šampioni u stvaranju loših promena (npr. masovno gledanje rijalitija u starijih osoba u Srbiji).

    Dakle, samo je na vama da li ćete koristiti neuroplastičnost u svoju korist ili na svoju štetu.

Коментари

  1. Doktore, da li ste upoznati sa dostignućima dr Garjajeva regeneracije mozga, lingvističko talasnom genetikom, putem Matrice?
    I ne samo mozga već i genetskih bolesti...

    http://wavegenetics.org

    Pozdrav, Svetlana

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet