Kako detinjstvo odredjuje od čega ćemo bolovati kao odrasli



Kako detinjstvo odredjuje od čega ćemo bolovati kao odrasli


     Bolesti odraslih su arheologija detinjstva, rekao je jedan veliki lekar pre mnogo godina, Saznanja poslednjih godina su pokazala da koreni mnogih bolesti nastaju u ranom detinjstvu. I mada mi uvek govorimo o nasledju, danas znamo da važniju ulogu imaju faktori sredine. Već u trenucima oplodjenja se dešavaju stvari koji odredjuju našu sklonost ka mnogim bolestima. Na primer, tečnost u.kojoj plivaju spermatozoidi, a koju stvara prostata, sadži brojne belančevine koje utiču na proces oplodjenja. Poznato je da u insekata ova tečnost reguliše  funkcionisanje ne samo repoduktivnih organa, već i imunog sistema. Studije na sisarima su pokazale sličan rezultat. Faktori u tečnosti prostate utiče na lučenje brojnih faktora kod žene, čime se olakšava začeće i suzbija reakcija odbacivanja fetusa. Noviji radovi ukazuju da od sastava sperme oca, zavisi metabolički profil deteta.  
     Od faktora koji deluju na zdravlje posle rodjenja, najbolje je proučen efekat nižeg socijalnog statusa. Sve je više dokaza da deca iz siromašnih porodica imaju povećanu sklonost ka hroničnim oboljenjima. Nacionalna studija iz Engleske, koja je pratila veliku grupu dece od 1958 godine do 42-ge godine života, dokazala je tačnpst ove teorije. Na primer, opšte loše zdravstveno stanje je bilo prisutno u značačjno višem procentu u 42 godini u dece iz siromašnih porodica. Izgleda da faktori siromaštva programiraju organizam na takav način da su u kasnijim godinama skloniji odredjenim oboljenjima. Socijalni stres utiče na ekspresiju većeg broja gena, ukljujući gene za neuroendokrina kola ili reakciju na hormone. Ovo utiče na zdravlje povećavajući sklonost u kasnijem životu ka nastajanju različitih zapaljenskih bolesti (a one čine najveći deo hroničnih bolesti današnjice). Najbolji primer je creumatska groznica, kloja je skoro potpuno iščezla u razvijenim zemljama, iako tamo deca često imaju streptokokne infekcije. U nerazvijenim zemljama,. ova bolest je i dalje česta i ima ozbiljne posledice po zdravlje. U preglednom članku  iz 2014 godine, utvrdjena je jasna veza izmedju socioekonomsklog statusa i   pojave autoimunih bolesti (reumatizma, lupusa itd).
     Što je položaj jedinke u društvu niži, to je zdravlje slabije. Etiologija ove pojave je kompleksna i ne može se objasniti samo lošijom ishranom ili uslovima stanovanja. Danas preovladava mišljenje je su efekti niskog socioekonomskog statusa pre posredovani efektima hroničnog stresa (a siromaštvo je stres) na centralni nervni sistem. Posebno veliki uticaj ima društveni status, potcenjivanje od strane drugih osoba dovodi ljude u stanje hroničnog stresa. Delovi mozga u hipotalamusu i periakvaduktalnoj sivoj masi dovode do reakcije na stres koja se manifestuje ubrzanim srčanim radom, povišenjem šećera u krvi, lučenje citokina koji dovode do nastanka zapaljenskih bolesti. 
     Poslednjih godina je dokazana ključna uloga zapaljenja u većini modernih bolesti (rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes, astma itd). Kardiovaskularne bolesti su posledica zapalčjenja zida krvnih sudova, a rak nastaje posle dugotrajnih zapaljenskih promena u organima. Medjutim, ovde se javlja jedan paraks. Iako svi govorimo o negativnim uticajima stresa na ljudski organizam, stres je u stvari protivzapaljenska reakcija (u stresu se luče kortikosteroidi, koji deluju protivzapaljenski). Medjutim, ovo se odnosi samo na akutni stres, Kod hroničnog stresa, usled stalno povošenog nivoa kortizola, dolazi do smanjene reakcije na njega, što povećava sklonost ka zapaljenskih stanjima. 
      Zapaljenje je takodje povezano sa nižim inteligencijom i sklonošću ka ranom umiranju, pokazuje stuidija iz Švedske, objavljena u časopisu External link Brain, Behavior and Immunity. U ovom ispitivanjuje praćeno 50 000 mladih od 18 do 20 godina tokom 35 godina. Dr Hakan Karlsson koji je rukovodio studijom, ukazuje na efekte zapaljenja niskog intenziteta u skraćenju života i moždanih sposobnosti. 
     Eric Turkheimer je sa kolegama sproveo istraživanje na oko 50 000 dece, koje je pokazalo da je nizak socioekonomski status značajno smanjivao IQ. Što je porodica  bila bogatija, efekat sredine na razvoj inteligencije je bio manji. Dakle, inteligentni bogati roditelji imaju inteligentnu decu, ali siromašna deca ne uspevaju da iskoriste genetski potencijal koji im je dat. 


      Slika 1. Sadržaj toksičnih materija u telu bogatih i siromašnih. PFOA - perfluorooktanoična kiselina, BP3 - benzofenon-3, Hg - živa, As - arsen, Cd - kadmijum, Pb - olovo.     Neka pravda ipak postoji, bogati takodje stradaju zbog načina života.
     Postoji još jedna važna razlika izmedju bogatih i siromašnih, a  to je koncentracija toksičnih materija u organizmu. ove dve grupe se razlikuju po profilu toksina koje izlučuju mokraćom. Tim sa Univerziteta u Ekseteru, Engleska, je istraživao tzv. "hipotezu ekološke pravde" po kojoj bi siromašniji trebalo da imaju više koncentracije štetnih hemijskih materija u svom organizmu od bogatih. Praćena je konmcentracija 200 hemijskih materija u 5000 ljudi, izmedju 2000 i 2010 gopdine.Iznenadjujuće, obe grupe su imale dosta toksičnih produkata u organizmu, mada se njihov profil razlikovao. Industrijska zanimanja, pušenje i ishrana sirumašna kalcijumom i gvoždjem je rezultovala visokim koncentracijama olova  i kadmijuma, dok je korišćenje morskih plodova i ribe u bogatih imalo za posledicu nagomilavanje žive, arsena i talijuma, kao i perfluorooktanoične kiseline. Takodje, često korišćenje sredstava za sunčanje (o njima ću posebno pisati), dovelo je do visokim nivoa benzofenona-3. U siromašnih je bio prisutran viši nivo produkata poreklom iz plastike (bisfenol i slični).
      Slika 2. Niži sociokonomski status je udružen sa skraćivanjem telomera, što utiče na funklcionisanje imunog sistema. Ovo je osnova nastanka hroničnih oboljenja, kao i skraćenja životnog veka.
     Jedno novo istraživanje je pokazalo da usled stresa, siromašni imaju skraćene telomere (o efektu skraćenja telomera na kraći životni vek sam već pisao). Ovo ihj predisponira ka češćim infekcijama, zapaljenskim poremećajima, ali i skraćuje život. Dakle, nema zdravlja bez blagostanja.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet