Naučno dokazani načini za postizanje sreće



Naučno dokazani načini za postizanje sreće

     Osim novca, za koga većina ljudi smatra da pomaće postizanju sreće u životu, postoje jedostavni načini da se osećate bolje. Većina ne zahteva nikakvo novčano ulaganje, a zavisi samo od vaše volje.

    
     Fizička aktivnost

     Možda ste imali priliku da čitate o novoj, naučno dokazanoj tehnici vežbanja od 7 minuta (pogledajte video). Ova tehnika je razvijena u SAD od strane sportskih lekara Brett Klika i Chris Jordan i predstavlja 12 jednostavnih vežbi, koje treba raditi svakodnevno. Traju oko 7 minuta (odatle naziv). Nije potrebna nikakva oprema, osim stolice i zida, ali su vežbe dosta intenzivne.Medjutim, za one koji nisu ljubitelji vežbanja (i ja sam taj), dovoljno je da umesto liftom idete stepeništem ili da praktikujete brze šetnje (malo se okanite automobila za kraće relacije).

  
     Fizički napor ima izrazito pozitivan efekat na stanje zadovoljstva čoveka. U knjizi Shawn Achora The Happiness Advantage, tri grupe pacijenata sa depresijom su tretirane bilo samo lekovima, bilo fizičkim vežbanjem, ili kombinacijom ova dvanačina. Iako su sve tri grupe imali sličan stepen poboljšanja, okom vremena se pojavila bitna razlika. Posle šest meseci u grupi lečenoj antidepresivima 38% pacijenata je ponovo bilo depresivno. U grupi sa kombinovanom terapijom, ovaj procenat je bio nešto bolji, 31%. U grupi koja je imala fizičko vežbanje, samo 9% je skliznulo u relaps, tj. imalo smptome depresije. U studiji objavljenoj u Journal of Health Psychology ljudi koji su vežbali su se bolje osećali i bili zadovoljniji svojim telom, čak i ako nisu imali vidljive telesne promene (manje naslage masti, više mišića itd).Vežbanje dovodi do lučenja endorfina, hormona zadovoljstva u mozgu, što nas čini srećnim.




     Slika 1. Efekat fizičke aktivnosti na mozak.


      Spavajte duže

      U knjizi NutureShock, Po Bronson i Ashley Merryman objašnjavaju kako san utiče na pozitivne misli:
"Negativni stimulusi se obradjuju u amigdali, pozitivni u hipokampusu. Nespavanje pogadja više hipokampus nego amigdalu. Stoga ljudi koji malo spavaju imaju manju sposobnost da se sete prijatnih stvari, dok se loših sećaju odlično."
     U jednom eksperimentu, studentima koji nisu dovoljno spavali, data je lista reči koje su trebali da zapamte. Oni su se setili 81% reči sa negativnim značenjem (npr. rak), ali samo 31% reči sa pozitivnom konotacijom (npr. sunce). Jedna druga studija je proučavala izraz lica ispitanika tokom dana. U osoba koje su nedovoljno spavale, izraz lica je bio najčešće besan ili uplašen, ali je samo kratko popodnevno spavanje dramatično menjalo izraz lica.U jednom drugom istraživanju je pokazano da čitav radni dan zavisi od raspoloženja koje je prisutno u trenutku ulaska u firmu.Ovo raspoloženje sa svoje strane zavisi kritično od ispavanosti osobe.

     Uživajte u društvu prijatelja, članova porodice

     Ljudi na samrti najčešće žale đto se nisu više družili sa prijateljima, decom i  drugim dragim osobama. U svojoj ispovesti pred smrt, Steve Jobbs (osnivač Applea i čovek koji je promenio način na koji svet komunicira, moj lični heroj za hrabrost) pre smrt je u poslednjem intervjuu rekao"

      "...Sada kada ležim u bolesničkom krevetu i sećam se svog života, shvatam da priaznanja i bogatsvto kojima sam se ponosio postaju bledi i gube značenje...Sada znam da kada nagomilamo materijalna bogatstva, treba da težimo drugim stvarima...odnosima sa drugim ljudima, umetnosti, snovima mladjih dana..."
     George Vaillant vodi studiju o životu 268 ljudi, koja traje već 72 godine. U intervjuu datom 2008 godine, on laže su rezultati studije zapanjujući, jer jedina stvar koja vodi ka sreći dolazi iz odnosa drugim ljudima". Medjuljudski odnosi u 47-oj godini života odredjuju kasniju sposobnost adaptacije u socijalnoj mreži. Posebno je važan dobar odnos sa bražom i sestrama, 93% srećnih i uspešnih u 65-oj godini života imali du blizak odnos sa bratom ili sestrom.U istraživanju objavljenom u Journal of Socio-Economics pokazano je da povećavanje prihoda ne povećava nivo sreće.Čovek je socijalno biće i sreću stvara u kontaktu sa drugim ljudima. U jednom sitražovanju, koje je deo projekta dugovečnosti The Longevity Project, potvrdjeno je da osobe koje su voljene, pomažu drugima i brinu o njima, žive znatno duže od usamljenih, škrtih ljudi.

     Provodite vreme napolju
    
      U pomenutoj knjizi The Happiness Advantage, Shawn Achor citira itraživanje koje pokazuje da 20 minuta boravka van kuće, po lepom vremenu pozitivno utiče na raspoloženje, pamćenje, razmišljanje. Studija sa University of Sussex pokazuje da šetnja pored mora po sunčanom vremenu izrazito poboljšava osećaj sreće kod ljudi (ovo smo već znali). American Meteorological Society je objavila 2011 da je osećaj sreće maksimalan na temperaturi od 13,9 Celzijusovih.

      Pomažite drugim ljudima - 100 sati dnevno je magičan broj
     
      Ispitivanje 150 ljudi je pokazalo da je trošenje novca na aktivnosti kakve su izlazak na večeru sa prijateljima, koncerti, donosi više zadovoljstva nego kpovina materijalnih stvari (npr. mobilnog telefona ili Tv aparata). Trošenje novca na druge ljudi ("prosocijalno trošenje"9 takodje poboljšava osećaj sreće. Jedno ispitivanje je pokzalo da kupovina poklona donosi većini ljudi veće zadovoljstvo, nego kupovina stvari sebi. Sličan efekat ima i pomaganje drugim ljudima, na neki drugi način. Studija iz Nemačke je pokazala da posle pada Istočne Nemačke, najveći izvor frustracija stanovništva dolazi zbog nestanka dobrovoljnih aktivnosti, koje su u njoj bile raširene. Kod nas moja generacija i dalje žali za radnim akcijama.U knjizi Flourish: A Visionary New Understanding of Happiness and Well-being, Martin Seligman, profesor sa Pensilvanija Univerziteta objašnjava"
"…pronašli smo i naučno dokazali da ljubaznost prema drugim ljudima stvara izrazito poboljanje osećaja sreće, veće od svih ostalih stimulusa".
      Smeh ublažava bol

     Znamo da se bolje osećamo kada se smejemo, naravno iskreno. Nova studija sa Michigan State University da radnici koji se smeše izveštačeno na druge ljude, kao deo poslovne politike, imaju viši stepen frustracije i manji uspeh na poslu, od stvarno srdačnih osoba. Osmeh iziazvan prijatnim uspomena je lekovit. Lako je ustanoviti lažan osmeh, praćenjem položaja očiju.
Smiling


       Slika 2. Oči ne učestvuju u osmehivanju kod izveštačenoh osmeha (levo). Psiholozi su pokazali da iskren osmeh smanjuje napetost u stresnim situacijama. Ovaj efekat se zove facijalni feedback, tj. forisranje osmeha čak i kada nam se ne smeje, popravlja naše raspoloženje.
    Planirate putovanje - čak i ako ne nameravate da putujete

   Pokazano je da čak i planiranje putovanja popravlja naš osećaj sreće. Istraživanje objavljeno u časopisu Applied Research in Quality of Life pokazauje da je najviši nivo zadovoljstva prisutan u toku planiranja putovanja, čak više nego na sam dan puta. Planiranje putovanja izaziva osećaj sreće koji traje oko 8 nedelja. Posle završetka odmora osećaj sreće se brzo vraća na bazalne vrednosti. Ovo je poznat efekat, jer samo pomisao da ćemo gledati omiljeni film povećava nivo endorfina (hormona sreće u mozgu) za 27%.

     Meditacija

      Meditacija popravlja pažnju, jasnost mišljenja, smanjuje stres. Studija iz Massachusetts General Hospital pratila je magnentnu rezonancu 16 osoba pre i posle osam nedelja kursa meditacije. Obavljena u Psychiatry Research: Neuroimaging, pokazuje povećavanje delova mozga odgovornih za samospoznaju i empatiju, sa smanjenjem regiona koji reaguju na stres. Ali, o fiziološkim efektima meditacije ću posebno pisati.
Before and After Meditation



     Slika 3. Aktivnost mozga posle osam nedelja meditacije. Smanjen nivo stresa, povećan nivo zadovoljstva i sreće.

      Na kraju, ovoga teksta postoji jedno zanimljivo istraživanje, koje pokazuju da ljudi postaju srećniji posle srednjeg životnog doba. Stariji ljudi se više sećaju prijatnih, nego neprijatnih situacija. Takodje, oni teže da izbegavaju ljudi koji im smanjuju osećaj sreće ili ih stresiraju, lakše prihvataju gubitke materijalne prirode ili neuspeh.


       Dakle, za sreću nisu neophodni avioni i kamioni, sreća leži (a to svi instiktivno znamo), u drugim ljudima i vraćanju prirodi.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet