Lekovite biljke - zova



Lekovite biljke - zova 

     Ova biljka koja raste svuda oko nas je neverovatno lekovita i koristi se u narodnoj medicini stotinama godina. Sadrži moćne antioksidanse (flavin, rutin, flavonoide, kvercetin), vitamine A, B i C.


    


      Slika 1. Plod crne zove, koji se najčešće koristi u fitoterapiji.

     Korišćenje zove u lečenju infektivnih oboljenja je  u medicinskoj literaturu opisano detaljno u knjizi nemačkog lekara Martina Blochwicha  izdatoj 1644. Do skoro se medicina medjutim, nije interesovala za ova istraživanja. Radovi naučnika u Izraelu objavljeni 2001. godine su pokazali da je "ekstrakt zove najjači poznati antivirusni lek". Posebno dobro dejstvo je opisano za sve vrste virusa gripa.  Kasnije je aktivni princip izolovan u vidu antocijanina i polifenola. Antocijanini su inače supstance koje plodovima daju boju, tako da se nalaze i u različitim vrstama voća (slika 2).




      Slika 2. Sadržaj antocijanina u različitim vrstama bovičastog voća.

     Grupa japanskih naučnika je 2012 proučavala eksperimentalni model gripa kod miševa i utvrdila izuzetnu efikanost antocijanina, koji deluje na dva načina - vezivanjem  za virus onemogućavajući njegov ulazak u ćelije i stimulacijom imunog odgovora (koji je veoma važan u odredjivanju stepena težine infekcije). U članku objavljenom 2016 godine, poljski naučnici su pokazali da primena ekstrakta zove skoro potpuno zaustavlja razmnožavanje cirusa gripa. U istraživanju iz Australije, na putnicima koji su prehladjeni putovali avionom (gde su simptomi prehlade posebno neprijatni znog pritiska u kabini), pokazana je efikanost na druge respiratorne viruse. Iako je broj prehlada bio veći u kontrolnoj grupi  (17 prema 12), trajanje prehlade je bilo dvostruko kraće (117 dana prema 57), a simptomi dvostruko manji.
      Ekstrakt crne zove (kako se ona zove zvanično) deluje i na brojne bakterije koje izaziva oboljenja disajnih puteva. U radu objavljenom 2011 godine sas Justus-Liebig univerziteta u Nemačkoj, ekstrakt je inhibirao rast pneumokoka i moraksele (dve česte bakterije uzročnika respiratornih infekcija) i do 70%.  
    U istraživačkom centru za hranu u Karslueu, Nemačka, pokazano je da antocijanin pojačava imunu funkciju, stimulacijom sinteze citokina (produkata ćelija koje stimulišu imune ćelije). Antocijanin je pri tome jači kao antioksidans o vitamina E ili C.
     Istraživanja sa Univerziteta u Grazu su pokazala da esktrakt zove može da poveća nivo tzv. dobrog ((LDL) holesterola. Takodje, rad iz 2015 je pokazao dobre natizapaljenske efekte ekstrakta zove (koji se pripisuju kvercetinu).
     Iako je crna zova netoksična, ne preporučuje se jedenje živih plodova, već se oni mogu skuvati kao što se to radi sa svakim plodom.
     I cvetovi zove su korisni u lečenju infekcija. Istraživači iz Irske su pokazali da ekstrakt cveta zove dobro deluje na brojne bakterije, uključujući i multirezistentni stafilokok (MRSA). Cvetovi se mogu koristiti sveži ili se osuše i kasnije koriste kao čaj. Svi ostali delovi biljke zove su otrovni (listovi, koren itd), i ne smeju se upotrebljavati. Dovode do teških oštećenja creva. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet