Lekovite biljke - esencijalna ulja

Lekovite biljke - esencijalna ulja


Termin esencijalna ulja potiče od Aristotela, koji je uz četiri osnovna elemnta (voda, vatra, vazduh, voda), dodavao peti (esencijalni ili suštinski, misleći na duh). On je mislio da destilacijom uklanja duh iz biljke, a odatle potiče i naziv špiritus za alkoholne napitke (spirit je na engelskom duh). 
Prema dr Brian Lawrence “da bi jedno esencijalno ulje bilo delotvorno, mora se iz biljaka dobijati ili destilacijom ili cedjenjem. Redje se primenjuje maceracija (sitnjenje), a potom destilacija (ovo se koristi u dobijanju esencijalnih ulja iz belog luka, luka, gorkih badema).
Esencijalna ulja imaju u biljakam važne biološke uloge. Mirisom privlače insekte da ih oprašuju.  Druga važna uloga je u sprečavanju biljaka da rastu pored njih. Salvia leucophylla luči u zemlju oko sebe terpenoide, eukaliptol i kamfor, čime sprečava rast biljaka pored sebe. Ova osobina se zove alelopatija, važna je za antiseptička svojstva esencijalnih ulja. Uporedo sa tim ide antibakterijsko delovanje, kao i suzbijanje rasta gljivica, kao i dejstvo na prazite koji se hrane biljkama. Biljke luče terpenoide kojima odbijaju insekte koji se njima hrane.
Videćemo kasnije da je ovo osnova njihove primene u medicini i u druge svrhe.
Esencijalne masne kiseline se deponuju u eksterne sekretorne strukture (na površini biljaka) ili u unutrašnjem sekretorne strukture (unuatr samih biljaka). Primer spoljnog deponovanja se nalazi kod bosiljka, lavende, majorana, melise, origana, peperminta, ruzmarina.

Slika 1. Spoljne sekretorne strukture (levo) i unutrašnje (u duktusima u samoj biljci (desno).

Primer unutrašnjeg deponovanja su citrusna ulja (limun, pomarandža, mandarina, grejpfrut itd), mirta, ulja četinara.
Esencijalna ulja imaju brojne primene, o kojima ćemo podobnije govoriti.
Kako je pomenuto najveći broj ima antibakterijska, antigljivična i antivirusna delovanja. Ovo ih čini idealnim za čišćenje stana umesto skupe i štetne hemije. Ulja koja se najčešće koriste za čišćenje kuće su limun, grejpfrtut, eukaliptus, pepermint, lavanda i ruzmarin. Obzirom da se radi o koncentrisanim uljima, dovoljno je staviti do deset kapi ulja na litar vode.
Medicinska primena esencijalnih ulja je tolika, da bi bilo potrebno pisati čitavu knjigu o tome. Ipak, pomenuću samo ona ulja za koja postoje klinike studije i medicinski dokazi (mislim lično da je ponekad narodno verovanje superiorno medicinskkim dokazima).
Naučne studije su pokazale da ulje ruzmarina poboljšava pamćenje.Članak objavljen 2003 u International Journal Neuroscience, pokazao je da udisanje ulja ruzmarina poboljšava kognitivne funkcije u osoba sa demencijom.
Timijan (majčina dušica) je biljka koja se koristi u medicini od davnina. Tim naučnika sa Chungbuk National University iz Južne Koreje je opisao kako kombinacija timola, alfa-terpinena i karvakrola efikasno ubija komarce (radi se o tri sastojka ulja iz timijana). Tim naučnika iz protugalije je 2013 objavio rad u kome je opisano efikasno ubijanje bakterija uljem timijana. Ovakav efekat su imala i druga testirana ulja (origano, ruzmarin, bosiljak, nana). Origano je posebno jak antibakterijski lek.



Slika 2. Primena origana u različitim stanjima.

Najkorišćenije esncijalno ulje u svetu lje ulje lavande (i kod nas ima sa bosiljkom dugo tradiciju). Radi se o moćnom anitioksidansu. Radovi iz Kine (koja je vodeća sila u fitoterapiji) su pokazali da svakodnevno udisanje lavande (najmanje 60 (minuta) ima odlična antioksidativna svojstva, a tim iz Ruminije je pokazao protektivno dejstvo na nastanak karcinoma pluća. Tim lekara iz Tunisa (primećujete da nigde nema lekara iz Zapadne Evrope i SAD) je 2014 publikovao rad o povoljnim efektima lavande na šećernu bolest. Postignuta je bolja kontrola dijebetesa, uz odlične antoksidativne efekte. Kada se već govori o dijabetesu, najkorisniji biljni ekstrakt u tipu II (tip koji se sreće kod odraslih) je alkaloid berberin. On  se koristi u tradiononalnoj medicini preko 2500 godina. Ruski naučnici ga koriste za lečenje zapaljenskih stanja, visokog krvnog pritiska, krvarenja iz materice. Koristi se u slučaju proliva, za hemoroide. Medjutim, najvažnije delovanje na snižavanje šećera u krvi, kao i suzbijanju gojaznosti. Suzbija i komplikacije dijabetesa, kao što su dijabetska neuropatija (zapaljenje nearava). Deluje i na snižavanje temperature. Radi se o ajurvedskoj biljci (dakle koja se koristi u Indijskog tradiocionalnoj medicini).

Slika 3. Berberus vulgaris je biljka sa verovatno najviše  medicinskih indikacija na svetu. Začudo, kod nas je jako malo poznata.

Veoma široko se koristi eukaliptusovo ulje, kako za smirenje, tako da se uklone bolovi u mišićima.  Najčešće se koristi za inhalacije kod oboljenja sinusa i hroničnih infekcija nosa, U članku objavljenom 2016. deset vrsta esencijalnih ulja su efikasno ubijali parazita izazivača šuge, bez neželjenih efekata.
Kod nas se geranija gaji kao cveće, ali malo je poznato da se radi o veoma lekovitoj biljci. On ima izrazita antibakterijska svojstva, a takodje odlično deluje u inhalacijama na umirenje i psihičke probleme. U 2016 godine je objavljen rad u kome se pokazalo da njegov sastojak citronelol (koji se nalazi i u citrusnom voću) ima odlična antialergijska svojstva.
Konačno, da kažem nekoliko reči o našem bosiljku. Početkom ove, 2017 godine kineski naučnici su identifikovali metil eugenol i alfa-bergamoten (inače sastojak divljeg limuna) i pokazali njihova moćna antioksidativna i antizapaljenska svojstva.
 Zašto se o ovome malo zna? Esencijalna ulja se ne mogu patentirati, što
 je glavni razlog zašto ih nikada nećete videti u proizvodima velikih farmaceutskih firmi.
Drugi razlog zašto se ne koriste široke je činjenica da se za dobijanje preparata koriste ogromne količine biljne mase. Za 1 kg ulja bugarske ruže potrebno je 4000 kg latica ruža, a za lavandu 400 kg.
Nemoguće je u ovom postu dati opis stotina esencijalnih ulja. Pozivam čitaoce koji imaju konkretne zdravstvene probleme da proguglaju malo o esencijalnim uljima, vrlo često je rešenje njihovih problema jednostavno i jeftino.