Paraziti i ponašanje




Paraziti i ponašanje

O efektima parazita Toxoplasme gondii na ponašanje miševa se zna dosta dugo. Miševi su ekstremno osetljiv na miris mačke, beže sa mesta gde ga osete. Medjutim, miševi koji su inficirani sa Toxoplasmom (a mačke namerno defeciraju blizu mišjih rupa, da bi se oni inficirali) gube osećaj straha i ponašaju  se “samoubilački”, tj. ne beže od mačaka.
U 1992. godini je u Češkoj uradjena studija, koja je poredila karakteristike ličnosti osoba koje su imale visok titar antitela na Toxoplasma gondii, Ovaj parazit je najčešća parazitska infekcija u razvijenim zemljama, sa stopom infekcije do 80% ukupne populacije. Prenose je mačke (putem izmeta), a najčešće se nalazi glodara i ljudi u uspavanom obliku u tkivu mozga.
Rezultati studije su bili iznenadjujući i ponovljeni su kasnije u još devet ispitivanja sa sličnim rezultatima. Postojala je i razlika izmedju muškaraca i žena. Kod muškaraca inficiranih sa Toxoplasmom, pokazan je niži nivo superega, uz pojačanu pažnju.Ovakvi muškarci su češće kršili pravila, bili su efikasniji, ali i sumnjičaviji i ljubomorni, često dogmatični. Žene su opet pokazivale pojačavanje superega i veći stepen topline i empatije. Muškarci su takodje gubili sklonost ka promenama i upoznavanju novih stvari.Promene pokašanja i karaktera su bile posebno izražene u grupi starijih osoba.


Slika 1. Cista toksoplazme gondii u mozgu (posebno se lociraju u amogdali, jedru gde se generiše zadovoljstvo, ali i strah). Parazit proizvodi enzim tirozin hidroksilazu, koja je neophodna za stvaranje dopamine.. Dopamin ima ulogu u raspoloženju, pažnji i motivaciji, uticaju na ciklus spavanja, ali ima važnu ulogu i u šizofreniji.




Veza infekcije parazitom i šizofrenije je danas predmet intenzivnih proučavanja. Jedan noviji rad je pokazao da antipsihotični lekovi inhibiraju seksualno razmnožavanje Toksoplazme. Kada se miševima koji pokazuju suicidalno ponašanje kada su inficirani, da haloperidol (lek koji se koristi za lečenje šizofrenije), njihovo ponašanje u smislu bežanja od mačke se poboljšava. Efekat je bio sličan efektu dapsona, leka kojim se inače leči toksoplazma.


Slika 2. Rezultati studija (crvene su ranije studije, zelene nove) o učestalosti infekcije toksoplazmom kod pacijenata sa šizofrenijom. Vidi se da skoro sve studije pokazuju visoku učestalost infekcije toksoplazmom u pacijenata sa šizofrenijom.

U studiji u Meksiku, na Juarez University u državi Durango, ispitivano je 12 žena sa izraženim premenstrualnim sindromom (PMS), a u 10 je utvrdjena infekcija sa toksoplazmom. One su imale izrazite teške simptome u poredjenju sa dve žene koje nisu bile inficirane. Istraživači sa Univerziteta u Čikago .su takodje povezali infekciju sa Toxoplasmom sa agresivnim ponašanjem, pa i sa bavljenjem ekstremnim sportovima. U nekih ljudi postoji jasna veza sa infekcijom i intermitentnim eksplozivnim poremećajem (IED) – ponavljanim eksplozivnim izlivima verbalne ili fizičke agresije, neodgovarajuće situaciji koja je izazvala.
Doktori Emil Coccaro i Royce Lee su ispitivanje obavili na 358 odraslih sa IED. Učestalost toksoplazmoze je bila dvostruko viša u osoba sa IED u odnosu na kontrolnu populaciju.

Miševi inficirani sa Toxoplasmom imaju, poremećaje motorne funkcije. Slična situacije je uočena i kod ljudi. Osobe inficirane Toksoplazmom gube oko 10% pažnje. U studiji u Pragu na vozačima i pešacima, osobe sa viksokim titrom na parazita su bile 2.65 puta češće uključene u saobraćajne nesreće u odnosu na neinificirane. Takodje, studija iz Turske je pokazala visoke titre na parazita kod vozačaka koji su češće pravili saobraćajne nesreće.


Konačno zanimljiv je nalaz da su muškarci inficirani sa parazitom, imali u proseku viši nivo testosterone u odnosu na neinficirane. Ovaj efekat može biti u vezi sa slabijim imunim statusom ovih osoba, kada je nivo testosterone viši.
Dakle ako ima mačku, i primetite čudno ponašanje kod muža proverite da li ima ljubavnicu ili da li je inficiran sa toksoplazmom. 
Jedan drugi, vrlo čest parazit Giardia (koji izaziva infekciju tankog creva), dokazan je 2013 godine od strane lkekara iz Norveške kao uzrok sindroma hroničnog umora. Infekcija je posebno česta u osoba koje koriste lekove za snižavanje količine kiseline u želucu (tzv. inhibitore protonske pumpe).Najčešće izaziva vodenasti proliv, mada može imati i odložene simptome (npr. sindrom iritabilnog creva).Takodje, postoji veza izmedju ove infekcije i zapaljenskih bolesti creva, npr. ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti. Studija iz Norveške je dokazala da Gaiardia može da dovede do poremećaja disanja u snu (apneje u snu), depresije, razdražljivosti. U pojedinih pacijenata i do dve godine posle preležane infekcije sa Giardiom, postoji prisutan sindrom hroničnog umora.



 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet