Na početku beše reč




Na početku beše reč


Ovaj citat iz Biblije zvuči kao teološka podvala, ali nova otkrića ukazuju da se struktura DNK može menjati izgovorenim rečima i frazama.Ruski tim profesora Pjotra Garjajeva (pomenuti su njegovi eksperimenti sa fantomskom DNK u prethodnom postu), je otkrio da nije važno na kom jeziku se obraćate DNK, već koju frekvencu koristite. Menjajući talasne i svetlosne frekvence, njegov tim je uspeo da popravi oštećenja DNK.
Koristeći jezičke komande, oni su uspeli da prenesu informacije sa jedne DNK na drugu. Na ovaj način su postigli efekat koji se graniči sa naučnom fantastikom, govorom su reprogramirali da se embrion žabe transformiše u embrion guštera.Ovo naučno otkriće je potvrdilo ono što osobe koje se bave ezoteričnim tehnikama znaju stoliećima, naša DNK je programirana da reaguje na ljudski govor.
Ovo objašnjava zašto ezoterične tehnike ne deluju uvek, osobe sa višim nivoima svesti će lakše da reaguju (a skeptične osobe će uvek imati loše efekte, što i zaslužuju).
Nema nikakvo razloga za iznenadjenje, već je rečeno da je govor samo skup talasa različitih rekvenci, a frekvence moduliraju mozak, DNK. Već je bilo reći u čudesnim svojstvima DNK. Ruski naučnici na čelu sa Pjotrom Garjajevim su uz pomoći lingvista analizarali sintaksu (način na koji se povezuju reči u fraze i rečenice), semantiku (ispitivanje značenja jezičkim oblicima) i gramatiku koda DNK. Struktura DNK je odgovarala strukturi jezika koji se govore na Zemlji. Jezici nisu slučajnost, već odraz naše genetike.
 Ovo je dalo za pravo najvećem lingvisti našeg doma, Noamu Čomskom, koji je predložio još pedesetih godina teoriju Univerzalne gramatike. Njegova ideja je da je jezik urodjena, biološka kategorija.  Univerzalna gramatika previdja da dete ima u sebi potpune informacije potrebne da stvara rečenice. Zadatak deteta kad uči jezik je da samo nauči reči, a kombinovanje sa glagolima i drugim rečima ide spontano, bez učenja (jer je urodjeno). Deca strogo govoreći ne uče jezik, oni koriste urodjene opšte principe, a uče samo značanje reči.Teorija biolingvistike je formulisana 1965, dakle znatno pre otkrića ruskih naučnika.




Slika 1. Noam Čomski otac moderne biolingvistike


Šta je direktan zaključak ekspirmenata ruskih naučnika. Ako je struktura kodona DNK identična strukturi jezika, nije neophodno da se DNK dekodira. Umesto toga, mogu se za uticaj na nju koristiti reči ili rečenice.
Ovo je i ekperimentalno dokazano, da DNK reaguje na laserski zrak čija se frekvenca modulira ljudskim glasom. Struktura DNK se može menjati bez isecanja gena, glasovnim komndama. Naravno, mora se upotrebiti odgovarajuća frevenca, što je razlog da u većine ova tehnika ne daje željene rezultate.
Nastavak ovih istraživanja je još zanimljiviji. Ista grupa naučnika je utvrdila neobično ponašanje DNK u vakuumu. Ona stvara magnetna polja ekvivalenta "crvotočini" u svemiru. Radi se o tzv. Einsten-Rosenovim mostovima, koji su tuneli van vremena i prostora i smatra se da se kroz njih može putovati kroz svemir bez gubitka vremena.  DNK privlači deliće informacija koje outuju kroz ove tunele i sprovodi ih do svesti. Ova osobina se naziva hiperkomunikacijom, a odgovara procesu telepatije.Ovo stanje DNK se najbolje postiže u stanjima relaksacije, dok stres, brige ili hiperaktivnost intelekta preveniraju hiperkomunikaciju. Ovaj fenomen je prisutan milionima godina u životinjskom svetu (mi ga zovemo instiktom ili intuicijom). Na primer, kada se matica odvoji od kolinije marava, oni nastavljaju da rade kao do tada. Ali, ako maticu ubijemo, sva aktivnost kolonije prestaje,Očigledno, matica prenosi plan gradnje na mrave radnike čak i ako je kilometrima udaljena.
U ljudi, primeni hiperkomunikacije se dešavaju kada pojedini ljudi dolaze do informacija koje su potpuno van njihove obrazovne kategorije. Poznat je dugo godina primer 42-godišnjeg bolničara, koji je sanjao da je prikače na CD čitač. Ujutru, on je imao znanja koja nije posedovao pre odlaska na spavanje, a njihova količina je odgovarala enciklopediji. O pojedinim tehničkim znanjima koje je sada posedovao, on nije čak znao iz koje su oblasti.
Kada se DNK izloži laserskom svetlu, nastaje tipičan talas (koji se može registrovati na ekranu kompjutera). Medjutim, kada se uzorak DNK ukloni, talas ostaje i dalje risutan. Objašnjenje za ovaj efekat (nazvan fantomska DNK) je da crvotočina (energetski vanvremenski i vanprostorni tuneli) ostaju i dalje aktivni. Ovo je razlog zašto se u okolini osoba koje imaju fenomen hiperkomunikacije javljaju jaka elektromagnetna polja. Elektronski uredjaju prestaju da rade i ovaj efekat traje više sati. Ovo znaju iscelitelji, često u trenutku kada pokušavaju da snime proces isceljenja, kamera prestaje da rasi.
U svojoj knjizi Umrežena inteligencija (Vernetzte Intelligenz), autori  Grazyna Gosar i Franz Bludorf objašnjavaju ove fenomene. DNK poseduje sposobnosti superprovodnika (provodjenje energije bez gubitaka) na temperaturi tela - većina današnjim superprovodnika zahteva za rad ekstremno niske temperature. Svojstvo superprovodnika objašnjava sposobnost DNK da skladišti informacije.  Gosar i Bludorf smatraju da su ranije ljudi bili primitivniji, ali veoma povezani u grupe. Proces razvoja pojedinačnih ličnostije doveo do slabljenja sposobnosti za hiperkomunikaciju.
Medjutim, sada kada smo stabilizovali svoje individualne svesti, vreme je za stvaranje nove grupne svesti. Nastaje urodjeni internet, preko komunikacije naših DNK molekula. Ovaj internet je veoma moćan i ne zahteva nikakve kompjutere ili kablove. Telepatija,isceljenje na daljinu ili emaptija na daljinu su omogućene ovim procesom.Ovo je osnova teorije o noosferi, kojom ćemo se baviti u narednim postovima.
Mnogi misle da se radja sve više dece sa ovakvim sposobnostima (plava deca ili indigo deca, govorićemo o njima uskoro), tako da je formiranje nove kolektivne svesti verovatno već u toku.
Znamo da frekvence rezonancije Zemlja jako utiču na strukturu vode (Shummanove frevence).  Ali, iste  frekvence stvara i ljudski mozak. Moderna civilizacija se kreće ka fenomenu stvaranja grupne svesti, koje će pokrenuti napredak ljudi.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Afektivna imunologija (imunologija i emocije)

O multiploj sklerozi

Soda bikarbona, vagus i imunitet