Biologija vere - post

Biologija vere - post

Post ili neuzimanje hrane više dana zaredom, deo je religijskih rituala u svim delovima Zemlje. Nauka se doskoro nije mnogo interesovala za ovu pojavu (nauka se često ne bavi najvažnijim stvarima), ali otkrića poslednjih godina su otkrila fantastične efekte posta na ljudski organizam. Nove studije su bacile više svetla na efekte kojima se sprečava oštećenje tkiva, zapaljenje, optimizuje energetski metabolizam. U nižih vrsta, gladovanje produžava život organizma, dok u glodara povremeno neuzimanje hrane sprečava nastanak dijabetesa, tumora, neurodegenerativnih bolesti. U ljudi je pokazano da smanjuje nastajanje gojaznosti, nastanak astme ili reumatskih oboljenja.Izgleda da i u ljudi produžava život, za šta imamo primer u isposnika (koji žive veoma dugo sa minimalnim kalorijskim unosom).  

Starenje se definiše najčešće kao neposobnost ćelija da izadju na kraj sa stresorima. Stoga je povezano sa mnogim bolestima (karcinomima, Alzheimerovom bolešću, hipertenzijom, dijabetesom i drugim). Prema formuli koju je dao Buettner geni regulišu 25% dugovečnosti, dok je 75% odredjeno životnim stilom čoveka (navike u spavanju, unos alkohola, nivo stresa, fizička aktivnost, ishrana). Na primer, vegetarijanska ishrana produževa život i smanjuje mogućnost nastanka dijabetesa. Ishrana osoba koje su doživele sto godina, uglavnom se sastoji od biljnih proteina, mononezasićenih masnih kiselina, sa smanjenoim unosom crvenog mesa, slatkiđa, rafinisanog šećera. Studija koja je objavljena 2011 na starijim pacijentima koji su bili hospitalizovani, pokazala je da su bolji ishod imali mršaviji, sa više fizičke aktivnosti.  Mediteranska dijeta (visok unos maslinovog ulja, dosta voća i povrća, riba, umereno uzimanje vina, uz smanjen unos mesa) takodje doprinosi dugovečnosti. U Japanu, stanovnici ruralne Okinave, koji se hrane ribom i biljnim produktima, imaju pet puta više stogodišnjaka nego stanovnici Tokija. 

Slika 1. Efekat restrikcije karoijskog unosa na dužinu života različitih vrsta organizama.

Kako povremeno gladovanje produžava život? U sisara, restrikcija unosa kalorija tokom 12 do 24 sata dovodi do pada glukoze u krvi, kao i smanjenja količine glikogena u jetri. U odsustvo šećera, metabolizam se preusmerava da koristi masti. Koristeći masti, organizam može da preživi do 30 dana bez unosa hrane.  Izgleda da nastajanje ketonskih tela tokom ovog procesa, titi ćelije i povećava njihovu vitalnost. Pokazano je povoljno dejstvo ketogene dijete (ishrane koja dovodi do stvaranja ketonskih tela) kod Alzheimerove bolesti, što je dokaz ove teorije.

Zanimljivo, gladovanje dovodi do smanjenja veličine svih organa u telu, sem mozga. Ovo je poznat efekat da gladovanje podstiče aktivnost, dok je sitost umrtvljuje. U glodara, naizmenično gladovanje i unošenje dovoljne količine hrane pojačava funkciju mozga, posebno učenje i pamćenje.

Posebno zanimljiv je uticaj na  faktor rasta neurona (brain-derived neurotrophic factor ili BDNF). Geni za ovaj faktor su prisutni kod kičmenjaka, a njegova aktivnost je posebno visoka kod pacova koji su izloženi povremenom gladovanju. 

Gladovanje je mehanizam adaptacije na nedostak hrane i stimuliše senzorne, kognitivne i neuroendokrine promene, koje motivi+u organizam da traži hranu. Glad je pokretač aktivnosti i inteligencije. Ona je direktno povezana sa imunim sistemom. Jedan od glavnih transmitera u mozgu koji reguliše osećaj gladi je  neuropeptid Y.  Kada se on blokira, sposobnost odbrane organizma od tumora drastično opada. Mehanizam gladi izuzetno povoljno deluje na jačanje imunog sistema, mehanizmom sekrecije hormona grelina (hromon digestivnog trakta). Davanje grelina srednjovečnim miševima povećava broj timocita (T limfocita odgovornih za dobar imuni odgovor) i njihovo delovanje. Dakle gladovanje je osnovni mehanizam pojačavanja funkcije imunog i nervnog sistema. 

Veliko uzbudjenje je izazvala studija objavljena 2014 u časopisu  Cell Stem Cell, koja je pokazala da periodi produženog gladovanja ne samo sprečavaju oštećenje imunog sistema izazvano hemioterapijom, već dovode do brze regeneracija matičnih ćelija imunog sistema. U ljudi, periodi gladovanja od nekoliko dana dovode do pada broja leukocita, ali to dovodi aktivacije regeneraticnog mehanizma. Matične ćelije se bude iz uspavanog stanja i diferencijraju u zrele leukocite.

Slika 2. Efekat gladovanja na aktivaciju stvaranje leukocita iz uspavanih matičnih ćelija. U studiji profesora Longa smanjenje broja leukocita tokom gladovanja je dovodilo do aktivacije matičnih čelija da svaraju povećan broj novih leukocita. Efekat je bio posredovan inhibicijom enzima PKA, za koga se zna da ako je inhibiran produžava život u jednočelijskih organizama. Produženo gladovanje smanjuje i nivo faktora rasta sličnog insulinu (IGF-1), koji je jedan od važnih činilaca nastanka i progresije tumora.


Ova studija ima važne implikacije za produžavanje đivota, jer ukazuje na mogućnosti oporavka imunih ćelija gladovanjem. A od starosti imunog sistema zavisi dužina našeg žiivota. Ciklusi gladovanja od 2 do 4 dana tokom perioda od šest meseci ubijaju ostarele i nefunkcionalne imune ćelije, zamenjujući ih vitalnim i mladim.
"Kada gladujete, organizam štedi energiju,a jedan od mehanizama đtednje je recikloranje velikog broja imunih ćelija, posebno oštećenih" kađe Longo. Profesor Longo ovaj proces uporedjuje sa bacanjem balasta iz preopterećenog aviona. Gladovanje takodje štiti pacijente od kolateralnih štetnih efekata hemioterapije.
Dakle, smanjen unos kalorija dva dana nedeljno dovodi do brojnih povoljnih efekata na organizam, posebno u osoba sklonih neurodegenerativnim oboljenjima ili karcinomima.Nije sasvim jasno koliko treba dugo smanjiti unos kalorija, ali izgleda da je čak i period od 24 sata dovoljan (neki autori preporučuju duže periode). Većina smatra da je optimalan odnos 5 prema 2 (pet dana normalna ishrana, 2 dana smanjen unos kalorija).
Šta bi mogao biti zaključak? Kao i obično, tradicionalno verovanje je tačno, post je koristan i treba ga upražnjavati. Nema dokazanih štetnih efekata, može da spreči brojne bolesti. Mediina je opet kaskala za tradicijom i verom.
I jedan zlanak koji je objavljen početkom avgusta 2017, u kome je pokazano da smanjen unos hrane deluje stimulativno na crva C elegans (koji se najčešće koristi u eksperimentima jer ima mozak čiji su svi neuroni poznati). Gladovanje od 1,5 sat je smanjivalo nivo kinurenske kiseline, derivata triptofana. Ova kiselina u visokim koncentracija ometa delovanje glutamata, neurotransmitera odgovornog za učenje.  
Postoje dokazi da gladovanje ima sličan efekat i kod ljudi. Gladovanje povećava neutrofilni faktor poreklom iz mozga  (BDNF). Poynato je da on stomuliše neurone, povećava njihov broj, povećava broj novih sinapsi.Radovi iz 2008 pokazuju da je nivo BDNF važanzya dugotrano pamćenje.