Biologija vere - IV deo

Biologija vere - IV deo


U postu o optogenetici, rekli smo da je jedno od ograničenja potreba za direktnom simulacijom delova mozga (ubacivanjem optičkih vlakana). Ovakav problem ne postoji kod zvučnih talasa, ultrazvuk dospeva u sve delove tela bez problema.
Od 2015 godine imamo još jednu novu nauku, sonogentiku, nauku koja izučava efekte zvučnih talasa na mozak i DNK.  Uz nju ide pod ruku psihoakustika, koja izučava pozitivne efekte zvuka na različite bolesti.
 




Slika 1.Delovi mozga koji reaguju na zvuk. Talamus provodi senzorne impulse i reguliše san, mali mozak je odgovoran za fine motorne funkcije i učenje. Hipokampus deluje inhibitorne na neke vrste ponašanja i pomaže proces učenja, dok amigdala obradjuje sećanja i emotivne reakcije. Prefrontalna kora velikog mozga je odgovorna za formiranje ličnosti i donošenje važnih odluka, a insularni koretks se smatra sedištem empatije, osećaja bola i socijalne odgovornosti. Brokina zona utiče na razumevanje i stvaranje jezika.


Bilo da se radi o crkvenom pevanju, mantrama monaha sa Tibeta ili lupanja u bubnjeve Indijanaca, zvuk je katalizator duše i tela kod svih ljudskih bića. Najbolje proučen deo psihoakustike se zove "biauralni sluh" (doslovno, kada čujete sa oba uva). Ovaj fenomen je otkriven  1839 (Heinrich Wilhelm Dove), a naučno je obradjen 1973 (dr. Gerald Oster, lekar i biofizičar).

Slika 2. Ako u jednu slušalicu pustite zvuk od 200 Hz, a u drugu od 190 Hz, nastaće frekvenca koju mozak prima kao 10 Hz. On na to reaguje stvaranjem povišene frevence na ovoj talasnoj dužini. Ova promena se lako može izmeriti na EEG.


Zanimljivost ove pojave je da odredjene frevence mogu da dovedu povećanog stvaranja pojedinih  neurotransmitera, npr. serotonin se povećano stvara na pomenutih 10 Hz (serotonin dovodi do osećaja zadovoljstva i ublažava bol). Ovo je lako objasniti, jer je jezik mozga upravo sačinjen od talasa tj. frevencija. Ova frekvenca se označava terminom alfa talasa. Frevenca od 4 Hz povećava nivo kateholamina (važni za pamćenje i učenje). Ova frekvenca se naziva teta talasima.



Slika 3. Vrste moždanih talasa i udruženost stanjima svesti.


Dr. Candice Pert je neuronaučnik, biofizičar i farmakolog sa National Institute of Health (NIH) aje prva dokazala da misli i emocije mogu da dovedu do fizioloških promena u telu. Negativne ili pozitivne misli i emocije mogu da poboljšaju ili pogoršaju naše zdravetsveno stanje.Energija i vibracije deluju na molekularnom nivou, preko najmanje 70 različitih receptora.
Dakle, sluđanje muzoke odredjene frekvence može da dovede do ublažavanja stresa, bola, glavobolje. Popravlja pamćenje kod Alzheimera, ublažava nesanicu i mogli bismo nabrajati jako dugo.
Najveći deo ozbiljne muzike za harfu i klavir se nalazi u opsegu frevenci od 4 do 8 Hz, pa je idealan za slušanje tokom učenja (poboljšava kognitivne funkcije). Hevi metal muzika prebacuje mozak u visoko beta stanje, što dovodi do stresne reakcije i povišenja kortizola u serumu. Nije ludno da su slike raja najčešće praćene muzikom sa harfe, a scene rata muzikom hevi metala.Alfa i teta frekvence su odlične za lečenje bolesti zavisnosti. U jednoj studiji Dr. Eugene Penistona sa University of Southern Colorado, stopa recidiva kod lečenih alkoholičara je bila četiri puta niža ako su bili podvrgnuti biauralnim alfa i teta frevnecijama.
Dve studije sa Duke Univerziteta pokazuju duboku vezu muzike i govora. One su pokazale da su muzičke skale, koje se koriste u komponovanju muzike najbliže po frekvencijama ljudskom govori (muzika je imitacija govora čoveka). Svi znamo da je molska muzika udružena sa tugom, a drurska sa srećom.U novoj studiji, pokazano je da se tužan ili srećan govor razlikuju po razmaku izmedju reči.Svi znamo da iste reči izgovorene na različit način dobijaju sasvim drugi smisao.
A opet, ova najnovija naučna saznanja su dalje od istine od shvatanja dr Rudolpha Steinera, koji je koristio muziku u lečenju svojih pacijenata. U govoru održanom u Kelnu 1906-te godine, on kaže:

"Kada kompozitor stvara muziku, on nema nikakav objekat koji bi kopirao. On stvara muzika iz svoje sopstvene duše...On se nalazi u svetu kojij je vantelesan, nije sastavljen od svelosti, već od muzike.Ovaj svet se zove devačanski (Deva = duša, čan = dom). To je beskrajan okean tonova...Nije uzalud Paracelsus rekao: “Carstva prirode su reči alfabeta, a čovek je reč koju one stvaraju".

Nova studija sprovedena od strane dr. Andrew Newberg, direktora naučnoistraživačkog dela u  Thomas Jefferson Hospital and Medical College u Pensilvaniji je pokazao korišćenjem magnetne rezonance povoljan efekat molitve na zdravstveno stanje pacijenata. Organizam je pokazivao slične fiziološke efekte kao posle vežbanja.Promene u mozgu su bile identične kod kaludjerice koja se moli i kod monaha koji meditira.Zanimljivo je da se kod meditacije akvitiraju delovi mozga koji se koriste kod govora, iako subjekat ne izgovara nikakve reči.Efekat na mozak je identičan kod svih religija i nije zavistan od reči molitve koja se izgovara.Važna je vera, ritam reči koji se izgovaraju, a ne samo značanje reči.




Slika 4. Efekat molitve na funkcionisanje mozga, snimljeno magnentnom rezonancom.