Biologija vere - III deo

Biologija vere - III deo

U dalje tekstu ćemo govoriti o tome kako je moguće menjati funkciju gena svetlošću, zvukom i mislima. Počećemo od svetlosti, jer i u Bibliji sve počinje od svetlosti. Nauka koja objašnjava efekat svetlosti na funkcionisanje neurona i promenu genetske strukture zove se optogenetika.Efekat svetlosti na ćelije je posredovan membranskim proteinima, koji se zovu opsini. Oni se nalaze na brojnim ćelijama u prirodi i dele se na tip I (koji se nalazi u bakterijama i algama) i tip II (koji je karajterističan za kičemnjake). Tip I sluđi mikroorganizmima za sumeravanje ka hrani ili bekstvo iz opasne sredine, dok tip II služi za vid i za odredjivanje ritma dan/noć. Od 1971. kada su Walther Stoeckenius i Dieter Oesterhelt oktirli prvi opsin, bakteriorodopsin do danas, polje optogenetike se razvijalo veoma dinamično.

Slika1.  Opsini su membranski proteini koji se aktiviraju svetlošću. Njihova stimulacija dovodi deaktivacije (depolarizacije), inhibicije (hiperpolarizacije) ili modulacije ćelijskih signalnih mehanizama. Na slici je prikazano delovanje čanelrodopsina,  koji se otvara kada se izloži plavom svetlu (to dovodi do ulaska jona natrijuma u ćelije, čime se neuron uključuje). Obrnuto, žuta svetlost (deluje na haloropsin) dovodi do ulaska hloridnih jona u neuron, isključujući ga. 

Prvi radovi o postojanju efekata svetlosti na ćelije potiču od ruskog naučnika Aleksandra Gurviča. U vrtlogu gradjanskog rata u Rusiji, 1920. postojalo je samo jedno mesto na kome se moglo baviti naukom, bio je Univerzitet Tauride na Krimu. Tamo je Gurvič pokazao da žive ćelije stvaraju slabu, ali jasno dokazivu radijaciju, posebno u ultravioletnom spektru. Na ovaj način su ćelije komunicirale izmedju sebe.  On je ovu pojavu nazvao "mitogenom radijacijom", a polje enregije koje ćelije stvaraju morfičkim poljima. Dakle, ne postoje individualne ćelije, već se one ponašaju kao složeni sistem. Začudjujuće, njegovi radovi su pali u zaborav i tek poslednjih decenija je ponovo oživelo interesovanje za ovaj fascinantni fenomen. 

 Slika 2. Aleksandar Gurvič

Čak je jedan engleksi naučnik nazvao njegove ideje patološkom naukom (Irving Langmuir, 1953).  Njegova ćerka Ana je nastavila očeve ekspreimente i potvrdila 1962 godine postojanje biofotona. Njeni eksperimenti su potvrdjeni na Zapadu 1974 (Quickenden, Que Hee).

Iste godine Dr. V.P.Kazmahejev u Novosibirsku otkrio komunikaciju ćelija biofotonima.  Fritz-Albert Popp (o kome smo već govorili u prethodnim tekstovima) je utvrdio vrlo koherentan obrazac ove komunikacije.  

Medjutim, teorija je na Zapadu dobila potvrdu tek radovima fiziologa biljaka Dr. Ruperta Sheldrakea.

Slika 3. Rupert Shiedrake.

Sheldrake smatra da su "morfogenetska polja područja uticaja u strukturi prostor/vreme, i nalaze oko sistema tkiva".Njegova teorija govori da su morfogenetska polja vrsta kolektivnog sećanja navika i princip formiranja organizma. Svako živo biće je deo ovih polja i komunicira sa drugima rezonancom. Morfogenetska polja su dakle više duhovne, nego fizičke prirode.
U knjizi "Duša je polje" objavljenoj 1996. on kaže "Duša je pokretački princip, koji daje život organizmima...Duša je mnogo širi pojam od ljudske duše. Duša je osnova ukupnog života u svemiru".
Polja su sveprisutna i utiču na formiarnje materije.Najlakši primer da ovo shvatimo je organizovanje deliča gvoždja pod uticajem magnetnog polja (slika 4).

Slika 4. Opiljci gvoždja se organizuju pod uticajem magentnog polja, koje je nevidljivo i nedostupno ljudskim čulima. Još 1600 godine je Englez William Gilbert rekao da magnetna polja podsećaju na duši ("nazvao ih je imitacijom duše". Ali, ona su mrtva, za razliku od morfogenetskih polja, slično kao što veštački cvet podseća na pravi, ali nema život.


Sheldrake kaže da geni dovode do stvaranja proteina, ali ovi proteini se mogu organizovati u kompleksne strukture samo ukoliko imaju infromaciju, a koja dolazi iz morfičkih polja. Iako nigde direktno ne govori, morfička poolja se jasno mogu definisati kao duša.
Iz ideje o morfičkim poljima, ona izvlači dve važne osobine polja, empatiju i telepatiju. On daje primer čoveka koji prvi put vidi tigra, iako ne zna o kojon se životinji radi, izgled zuba, kandži i načina kretanja jasno ukazuje na predatora. Niko nikada ne bi omislio da se radi o biljojedu. Čovek dakle empatizuje sa tigrom, jasno shvatajući njegovu prirodu. Intuitivno razumevanje prirode ima univerzialni karakter, potpuno u saglasnosti sa učenjem Kanta. Morfogenetska polja su, kako je već rečeno, zbir korisnih navika populacije, koje se prenose na nove jedinke. Životinje nasledjuju ove navike, a mi nazivamo insktima. Nasledjujemo telo, mentalne i kulturne navike, uključujući naviku korišćenja jezika.Morfogenetska polja i sama se menjaju i evoluiraju, a komunikacija izmedju pojediih jedinki se ostvaruje morfičkom rezonancijom.
Morfička (kraći naziv za morfogenetska) polja se nalaze i u osnovu naše percepcije vidom (o tme ćeno govoriti u narednim postovima). Postojanje ovih polja je eksperimentalno dokazano kroz čulo vida, kojim možemo posmatrati samog sebe. Članovi grupe unutar polja mogu komunicirati iako su udaljeni kilometrima. Psi znaju kada im dolazi gospodar, a mogu da predosete prirodne katastrofe. Telepatija je normalan fenomen komunikacije izmedju svih živih bića. Svi znamo za fenomen da kada mislimo na nekoga, on se ubrzo javi telefonom.
Moskosvki fizičar Burlakov je jasno dokazao 2001 godine komunikaciju izmedju živih bića elektromagentnim, nelinearnim talasima.
Teorija morfičkih polja i biofotona je do savršenstva dovedena najviše ignorisanom teorijom genija Nikole Tesle. Udbenici fizike uopšte ne pominju njegovu teoriju o etru.  Ova ideja je u direktnoj suprotnosti sa Einsteinovom teorijom relativiteta. Tesla je utvrdio da se zraci svetla koji dolaze sa Sunca kreću znatno brže od brzine svetla za koju je Einstein tvrdio da je konačna konstanta. Tesla je smatrao da je čitav svemir prožet etrom (medijumom ili poljem), koje provodi svetlost. Sve prističe iz svetlucave materije. Njegove ideje (o kojima veoma malo znamo, jer nikada nisu publikovane) na ovu temu su predmet najžeščih teorija zavere i priča o Teslinim letećim mašinama, oružju, teleportaciji itd.On je poslednjih decenija života tvrdio da energija koju živa bića dobijaju apsorpcijom kosmičkih zraka odgovara onoj količini koju odaju. Dakle, da rezimiramo, duša je u stvari univerzalno polje,  u kome pojedini organizmi komuniciraju biofotonima. Ovo polje je univerzalno, i svi njegov nerazdvojni deo. Ljudi su (kako bi rekli budisti) bića svetla.