Šta je svest, šta je duša?

 

Šta je svest, šta je duša ?

     Da li ste se ikad zapitali šta je svest, da li je isto što i duša, odakle dolazi. Svest podraumeva iskustvo o spoljnim i unutrašnjim svetovima, ali i osećanja, sećanja, misli itd. Svest definiše naše postojanje. Kako mozak, grumen ružičastosive mase proizvodi osećanja, razumevanje, svest. Svest se ne može izmeriti, verifkovati. Kako objasniti svest naučnim pristupom. Filozofi, naučnici, laici su lomili glavu oko toga šta je svest i kako nastaje. Postoje tri moguća objašnjenja.

(A) Svest nije nezavisna osobina, već nastaje kao prirodan evolucioni fenomen biološke adaptacije mozga. Ovo je preovladjujuće mišljenje medju (kako ih ja zovem ortodoksnim) naučnicima. I oni se medjutim, spore oko toga na kom nivou (biljke, niže vrste životinja ili više vrste) se ona javlja.Ruski psiholozi su dokazali da psi imaju svest o sebi, empatiju prema drugim životinjama.
 (B) Svest je poseban entitet, odvojen od fizičkih elemenata, sveprisutan u svemiru.Filozof Dekart govori o njoj kao o "kreatoru", a teolozi pod njom podrazumevaju Boga. Po ovom shvatanju, svest utiče na fizičku metariju, ali ne može da se opiše naučnim terminima. 
 
(C) Svest nastaje kao rezultat diskretnih fizičkih događaja, oni postoje oduvek u svemiru, ali nisu dostupni naem umu. Događaju se po preciznim fizipkim zakonima, koji nama niu potpuno razumljivi. 
 
     Moja omiljena teorija, koja je poznata kao  Penrose–Hameroff teorija "orkestrirarne objektivne redukcije" ("Orch OR") govori u prilog poslednjeg shvatanja, pa ću pokušati da je objasnim. Ovu teoriju su formulisali ser Roger Penrose (matematički fizičar iz Kemridža) i profesor anesteziologije Stuart Hameroff (sa Univerziteta u Arizoni). Po ovoj teoriji, univerzalna svest, prisutna usvemiru, manifestuje se u mikrotubulima mozga, koji deluje kao prijemnik. Naučnici koji zagovaraju teoriju da mozak proizvodi svest imaju problem da objasne ponašanje jednoćelijskih vrsta (npr. paramecijuma), koji zna da nađe hranu, da se pari itd. 
Svest se često opisuje kao niz kratkih sekvenci.  Po teoriji Strouda svest je niz sekvenci, sličan frejmovima u filmu (moderni filmovi imaju 24 do 72 frejmova u sekundi). Ovo shvatanje je preuzeto od budista,  Budistiki tekstovi prikazuju svest kao  “trenutne kolekcije mentalnih enomena" momentary collections of mental phenomena, koji su nepovezani i nestaju odmah pošto nastanu”. Budisti čak daju i frevencu svesnih trenutaka, pa je ona po  Sarvaastivaadinu 6,480,000 “momenata” u 24 sata (jedan trenutak je 13.3 ms, 75 Hz), dok kineski budisti govore o  “jednoj misli” na 20 ms (50 Hz). Najbolji naučni korelat svesti je merenje sinhronosti EEG-a, 30 do 90 Hz. Izgleda dakle da je svest sled više promenljivih trenutaka, koji se odigravaju sinhronizovano izmedju neurona frontalnog i parijetalnog korteksa.  Prema standardnoj Hodgkin–Huxley.om modelu, biološki neuroni su logične jedinice koje integrišu i "pale" impulse kroz mrežu razgranatih dendrita i tela neurona. Kada integrisani potencijal sa dendrita i tela neurona dostigne određeni prag, dolazi do "paljenja" kroz akson na sledeću sinapsu (vezu izmedju aksona i susednog neurona). 
 
 
     Slika 1. Dendriti čine kompleksnu mrežu, koja prima impulse i potom ih prenosi na akson. Akson dalje prenosi impuls na sledeću mrežu dendrita. U modulaciji međuzavisnosti neurona, važnu ulogu igraju "gap junctions", mesta gde su susedni neuroni međusobno povezani. Mikrotubuli deluju kao mikročipovi, prenoseći naelektrisanje kroz neuron.

     Unutrašnjost ćelija je oblikovana citoskeletom, strkturom sličnom skelama. Ova mreža proteina se sastoji od mikrotubula, proteina udruženih sa mikrotubulima  (MAP), aktina i intermedijarnih filamenata.  Microtubuli (MT, slika 1) su cilindrični polimeri prečnika 25 nanometera, promenljive dužine. MT se organizuju u "tubulin", protein oblika kikirikija, vrlo kompleksne strukture, koja zanimljivo poštuje tzv.  Fibonaccijev niz ( radi se o seriji brojeva: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, ...
gde je sledeći broj rezultat dodavanja pethodna dva). O matematičkim podudarnostima govorićemo više kada bude reči o DNK kao memorijskom modulu.



Slika 2. Mozak ima oko 100 milijardi neurona. Svaki neuron ima 10-8 molekula tubulina koji se uključuju i isključuju oko 10-7 u sekundi, izvodeći oko 10-15 operacija u sekundi po neuronu. Ako pomnožite ovaj broj sa brojem neurona, dobijate 10-26ti operacija po sekundi u mozgu.


      Mikrotubule imaju kvantnu rezonanciju u različitim frekvencijama, kako je pokazao Anirban Bandyopathyay na Nacionalnom Institutu za Nauku u Tsukubi, u Japanu.Ove koherentne frekvencije se udružuju u još brže, niskofrekventne vibracije u tubulinu i sporije (koje daju električne fenomene koji se mogu registrovati EEG.om). Craddock je sa saradnicima pokazao da anestetici remete vibracije mikrotubula, čime čine pacijenta u anesteziji nesvesnim.
Jednoćelijske životinje, kao paramecium plivaju, nalaze hranu, pamte i imaju sećanje  (kada ih usisavate u kapilarnu cevčicu, oni svaki put nalaze izlaz sve brže). Ovo postižu korišćenjem senzora sličnih dlakama i cilijama, koje čine proteini identični mikrotubulima mozga.  Ne znamo da li je paramecium svestan, ali sasvim sigurno pokazuje neki oblik inteligentnog ponašanja.



Slika 3. Paramecijum izbegava prepreke, pari se, nalazi hranu

Znamo da kod bolesti kakva je Alzheimerova demencija, dolazi do destrukcije mikrotubula. Ovo je praćeno gubitkom pamćenja. Lekovi kakav je Prozak deluju kroz inhibiciju destrukcije mikrotubula.




Slika 4. Najverovatnije mesto za lociranje svesti  je mreža mikrotubula u dendritima i telima neurona u kortikalnom sloju 5 gigantskih piramidalnih neurona, čiji apikalni dendriti daju elektrozapis kod EEG-a. Anestetički gasovi, (dole desno, crveno) remete funkciju dipola i time čine pacijenta nesvesnim.


     Matju Fišer, fizičar sa Univerziteta u Santa Barbara je 2016 objavio da bi kretanje molekula fosfora u atomima mogao biti rudimentarni mikroprocesor. Sve je više dokaza da pojedini biološki sistemi koriste kvantnu mehaniku, npr. fotosinteza je proces stvaranja elektrona iz fotona. Naučnici misle da ptice koriste "kvantni kompas" da se kreću u skladu sa magentnim poljem zemlje. Fišer se bavio antidepresivima (i sam boluje od depresije i koristi napred pomenuti triciklični antidepresiv Prozac). On je izučavao delovanje dva iztopa litijuma (leka koji se često koristi u lečenju depresije) 6 i 7. I dok izotop 6 ima odličan efekat, izotop 7 je veoma slab antidepresiv. I pošto se oni razlikuju samo u broju neutrona u jedru, jedina razlika je u kvantnim osobinama ova dva molekula. Još 1975, Aaron Posner, sa Cornell Univerziteta je zapazio klastere kalcijuma (devet atoma) sa fosforom (šest atoma). Ovi klasteri su danas esencijalni za stvaranje veštačke kosti. Kasniji radovi su pokazale da bi ovi klasteri mogli služiti kao prirodni mikroprocesori u kvantnom mozgu.
Medjutim, shvatanje o mozgu kao velikom, superkompjuteru je veoma pojednostavljeno.  Istraživači veštake inteligencije su kopirali u potpunosti neuronsku mapu malog crva (C elegans), koji ima 302 neurona. Ovaj crv kao i paramecijum ima mogućnost rešavanja lakih problema (kretanje prema stimulusu, izbegavanje prepreka). Ali, veštački crv se ne kreće i ne pokazuje nikakvu aktivnosti, iako su neuroni u potpunosti kopirani. Nešto nedostaje modelu mozga kao superkompjutera.
U nemogućnosti da ređe ovaj problem, neuronaučnici Koch i Tononi su se okrenuli doktrini panpsihizma, mišljenju da je svest jedno od svojstava materije. Pomenuti britanski fizika Penrose, kandidat za Niobelovu nagradu smatra da se svest nalazi u samoj strukturi univerzuma  (fiolozof Chalmers to naziva "psiho-fizičkim mostom"). U panpsihizmu, svest postoji u svemru oduvek, ali bar od kada postoji život na zemlji. Ako je ovo tačno, primitivna svest npr. zadovoljstvo je moglo biti iskra života.
Kakve su sve implikacije za svakodnevni život ljudi ? Roger Penrose smatra da kada čovek umre, kvanti informacija se odlobadjuju iz mikrotubula i odlaze u svemir. Ako budu reanimirani pre smrti, infomracije se vraćaju u mikrotubule (i ovo se naziva iskustvo bliske smrti). On smatra da naše kvantne informacije mogu postojati van tela, kao duša u svemiru. istraživači sa poznatogs Max Planck Instituta za fiziku u Minhenu se slažu da je naš život u fizičkom univerzumu samo naša prcepcija i da kada naše telo umre, ostaje neograničena mogućnost postojanja duše.
Dr Hans-Peter Dürr, bivši direktor Instituta kaže: "Ono što mi prihvatamo kao sada i ovde je u stvari samo materijalni nivo koji mi možemo da shvatimo".
     Dr Christian Hellwig sa Max Planck Instituta za Biofizičku Hemiju iz Getingena dodaje: "Naše misli, naša bolja, naša svest i naša osećanja pokazuju svojstva koja bi se mogla označiti kao duhovna. Nema direktne interakcije sa fundamentalnim silama prirodnih nauka, kao što su gravitacija, elektromagnetne sile itd. Sa druge strane, ova duhovna svojstva odgovaraju tačno karakteristikama nejasnih i zapanjujućih fenomena iz jvantnog sveta".
Profesor Rober Lanza, po anketi treći živi značajni naučnik sveta (stručnjak za astrofiziku u regenerativnu medicinu) u svojoj knjizi izdatoj 2010. opisuje da je inteligencija postojala pre materije u svemiru. Dvest stvara materiju, a ne obrnuto. On misli da naše telo postoji u pararelnim svemirima, i da se u trenutku smrti duša samo seli iz tela u tela.
Teoriju paralenih svemira je formulisao Andrej Linde sa Lebedevljevog Institutat za fiziku. On je postavioo teoriju da je naš svemir samo jedna od brojnih sfera koja postoje nezavisno jedna od druge. Postoje eksperimentlni dokazi za ovo, koje je dao Max Planck Institut.
Naše duše su dakle stvorene od samog tkiva univerzuma i postoje od samog početka vremena. Naši mozgovi su samo prijemnici i pojačivači protosvesti koja je unutrašnje svojstvo tkiva prostor-vreme. I tako dolazimo do Deepak Chopre, kao popularnog promotora ovih fasciunantnih ideja. Ali o tome u nekom narednom blogu.







Коментари

  1. Slažem se, ovaj blog će voditi u filozofiju (hvala bogu). Izgleda da sve ljude zanimaju pojmovi kao što su vreme, prostor (etar), energija, život, postojanju svega materijalnog, nemateriajalnog itd. To su teme koje su oduvek bile za ljude aktualne. Ustalom sve religije se bave ovakvim temama. Sa zadovoljstvom ću pratiti ovaj blog. Ako mi se učini da bi moj komentar bio koristan, objaviću ga!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

O multiploj sklerozi

Opasna plastika - II deo