Opasna plastika - I deo

Opasna hemija: I deo - plastika


Danas je plastika neizbežna, u njoj držimo vodu, mleko za bebe, namirnice. Da li znamo kaka je to materija ? Da nekakav problem postoji, postalo je jasno kada je Američka agencija za hranu lekove (FDA) izdala pre desetak godina upozorenje o zabrani bisfenola A (BPA) u bočicama za bebe. 2010. je promenila ovu odluku, isavetovala smanjeno izlaganje ovoj hemikaliji, iako postoje brojne studije o njenoj toksičnosti kod životinja. 
Ova je venom zabrinulo potrošače, posebno ako imamo na umm da 93% američke populace ima izvestan nivo BPA u serumu. Bisfenol A se koristi najmanje 50 godina u proizvodnji plastike. Stotine studio na životinjama su pokazale brojne neželjena dejstva. Pokazalo se nešto vrlo iznenađujuće, a to je da je BPA materija koja deluje kao steroidni hormon, estrogen. Samim tim on remeti stvaranje i funkcionisanje prirodnih steroidnih hormona u organizmu. 
2013 godine je objavljena velika studija koja je pokazala da izlaganje BPA može da dovede do poremećaja sazrevanja jajne ćelije. 2015 je objavljena analiza prethodnih istraživanja na ovu temu i došlo se do zaključka da BPA remeti rad hipotalamusa i hipofize (koja je kao što je poznato, najvažnija žlezda sa unutrašnjim lučenjem, dirigent u orkestru svih hormona).Ovo delovanje može da poremeti nastajanje puberteta, ovulacije, pa čak i da dovede do neplodnosti. Autori zaključuju da su efekti doživotni i da se verovatno renose i na sledeće generacije (o ovome ćemo više govoriti kada bude reči o epigenetici).  Uticaj na muškarce je takodje negativan, dovodeći do impotencije, problema sa erekcijom i ejakulacijom.
Delovanje na mozak deteta u utrobi majke dovodi do poremećaja njegovom razvoja, sa poremaćajima  ponašanja koji mogu biti risutni kroz čitav život.
Ispitivanja su takodje povezla izlaganje BPA sa kardiovaskularnim problemima, hipertenzijom i oboljenjem perifernih arterija.  
Izlaganje niskim dozama BPA može dovesti do nastanka insulinske rezistencije, što je mehanizam nastanka dijabetesa tipa II. Manje su ubedljivi dokazi da može izazvati gojaznost.
Naučnici veruju da estrogensko delovanja BPA povećava rizik od nastajanja karcinoma dojke, prostate i nekih drugih oblika.  u radu publikovanom 2015,  group istraživača zaključuje da "izlaganje fetusa BPA može dovesti do dugoročnih posledica, sa povećanim rizikom za nastajanje tumora u kasnijem životu".U pacijenata sa karcinomima, ova materija može da poremeti efekte hemioterapije. Sistematski pregled medicinske literature, publikovan 2016 je pokazao da izlaganje BPA pre rodjenja (dok je dete utrobi majke), povećava rizik od nastajanja astme u kasnijem životu. Juna ove godine (2017) Svetsko društvo endokrinologa (sa 1400 članova iz preko 100 zemalja) je izdalo zahtev da se ova supstnca zabrani, uz obilnu medicinsku okumentaciju koja dokazuje njegova štetna dejstva. 
Druga potencijalno opasna materija u plastici su ftalati. Oni se koriste da omekšaju plastiku, daju uljani izgled parfemima, nalaze se u sprejovima za kosu, lubrikantima, premazima za drvo. Mogu se naći u vazduhu u kućama. Posebno je opasna njihova primena u osveživačima vazduha u kolina, naročito pri visokim temperaturama, kada isparavaju. Earl Gray laboratorija u Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine je posebno izočavala efekte niskih koncentracija ftalata na razvoj fetusa. Pokazalo se da izlaganje malim dozama ftalata deluje izrazito negativno na razvoj muških polnih organa. Na primer, dibutil ftalat (DBP) i dietilheksilftalat (DEHP) u niskim dozama dovode do poremećaja razvoja muških genitalija, uz zirazito povežanu učestalost hipospadije (otvora mokraćnog kanala na korenu penisa, umesto na vrhu).  DEHP posebno oštećuje Sertolijeve ćelije, iz kojih se stvaraju spermatozoidi. Posledica je izrazito smanjenje broja spermatozoida u muškaraca.  Ovi spermatozoidi često imaju poremećaje DNK (što povećava rizik za nastanak anomalija u dece koja se rode od ovih muškaraca). U 2005-oj godini su istraživači po prvi put opisali negativne efekte u dećaka izloženih ovim materijama u toku trudnoće. Ovaj poremećaj je u literaturu poznat kao "ftalatni sindrom". Takodje, on deluje na enzim aromatazu, koji je neophodan za maskulinizaciju mozga dečaka (tj. diferencijacije mozga u muškarca). U devojčica dovodi do nastajanja preranog puberteta, kako je pokazano u studiji u Porto Riku. 
Poznata je pojava da današnji muškarci imaju niži testosteron i broj spermatozoida od svojih dedova i očeva. Testosteron inače opada posle 30-te godine, svake godine za oko 1%, dovedći do smanjenja mišićne mase i libida. Smatra se da je ovaj efekat ubrzan izlaganjem zagađivačima, kakvi su BPA i ftalati

. 

Slika 1. Nivo testosterona u američkih muškaraca. Vidljivo je da je prosečan nivo opao za oko četvrtinu za poslednjih nekoliko decenija, ali ako se računa testosteron koji se može iskoristiti pad je skoro 50%. Jedno novo ispitivanje pokazuje čak pad oko 50%, ali ovaj trend nije uočen u Aziji ili Africi.

Kano žene mogu da prepoznaju muškarce sa visokim testosteronom (i samim tim dobrim libidom) ?
Prvi znak je kosmatost, jer dlake rastu pod uticajem 5 dihidroteststerona, koji je aktivni metaboliut testosterona. Drugi znak je jaka vilica, a treći izražena Adamova jabučica i dubok glas. Jedan od znakova su i široka ramena. Posebno je zanimljiv odnos dužine četvrtog prsta i nivoa testosterona (slika 2).



Slika 2. Što je tokom trudnoće fetus bio izložen većoj količini testosterona, četvrti prst je duži. Takodje, postoji proporcionalan odnos između dužine ovog prsta i dužine penisa (muškarci sa dugim četvrtim prstom imaju duži penis). Dakle, nije uvek neophodno da se muškarac skine da bi se procenio


Posebno je opasno piti vodu iz boca koje su bile izložene suncu. U studiji iz Kine (2014) dobijeni su sledeći rezultati:
16 plastičnih boca je ostavljeno jednu, dve i četiri nedelje na temperaturama od 4,25 i 70 stepeni. Nivo antimona (veoma toksičan metal) je bio dvostruko već posle četiri nedelje u boci izloženoj visokoj temperaturi. Isti porast je zabelež za BPA. Dakle, ne pijte vodu iz boca koje su ostavljene u kolima na jakom suncu.
Šta možemo da preduzmemo da smanjimo izlaganje plastici?

Čuvajte i pijte vodu iz čeličnih ili staklenih posuda 
Kristine papirne kese umesto plastičnih (ovo je važno i za okolinu, jer plastika se jako sporo razgra
use i zagađuje podzemne vode)
Ne kupujte duboko zamrznuto povrće u providnoj plastičnoj ambalaži
Ne kučuje deci plastične igračke
Onsite vodu za piće i čeličnim termosima
Koristite platnene pelene umesto pampersa (o ovome će još biti reči)
Ne koristiti plastično posuđe

Koja je plastiqua relativno sigurna, možete saznati sa oznake na proizvodu (ove oznake su važne za eciklažu, ali govore od čega je ambalaža načinjena).

Slika 3. Koja plastika je relativno sigurna, a koju treba izbegavati. Plastika sa oznaka 3,6 i 7 je veoma opasna i treba je maksimalno izbegavati. Relativno sigurne su plastične mase sa oznakama 2,4 i 5, a oznaka 1 je umereno opasna (ali bi je takođe  trebalo izbegavati)